Prošlo je više od 20 godina od prvog zabeleženog DDoS napada, kojim je oborena mreža Univerziteta u Minesoti, a ovakvi napadi su sve snažniji i učestaliji, pa se rekordi u snazi napada često obaraju i granice pomeraju. Zanimljivo je da se o najvećim napadima često ne zna puno, najčešće čak ni cilj napada. Napadnute kompanije ne žele loš publicitet, pa se o detaljima najčešće saznaje kroz izveštaje onih koji im pružaju zaštitu, a i tada se govori o anonimnim klijentima. Sve ovo je dobar povod da se osvrnemo na ovaj vid zlonamernih aktivnosti. Iako je većina do sada čula za njih, mnogi ne znaju šta tačno predstavlja DDoS napad. Uprošćeno rečeno, DDoS (Distributed Denial of Service) napad je pokušaj da se korišćenjem mreže zaraženih uređaja (botnet) napadnuti računar ili mreža „poplave“ ogromnim saobraćajem, čime efektivno troše njegove resurse i čine ih nedostupnim i nefunkcionalnim.
Uobičajeni prvi srpski princip zaštite je „Ma neće to valjda baš meni da se desi“, pa mnogi zanemaruju realnu opasnost od ovakvih napada. Česta je zabluda da se DDoS napadi vrše samo na velike ciljeve, a da su male kompanije nezanimljive hakerima. Možda niste zanimljivi hakerima, ali DDoS napad može biti i delo konkurencije koja ne preza ni od čega, ali i nezadovoljnog korisnika, koji, u nedostatku drugih rešenja, koristi DDoS da „izravna račune“. U svakom slučaju, preventiva vas može poštedeti glavobolje.