Avanture kao žanr postoje i opstaju zbog dva faktora: dobra priča i dobre zagonetke. Ako imate priču koja je u stilu Gospodara Prstenova, prepunu napetosti i intrige, a nemate dobre zagonetke onda vam igra neće uspeti. Nasuprot tome, ako je igre puna genijalnih zagonetki a sa labavom pričom, važi isti pravilo. Zašto bi se mučili da oslobodite glavnog junaka iz zatvora kada ni neznate zašto je tu. Rodan Mit Ilohima je igra koja zna za ove cake, ali da li će se igra koja je skoncentrisana na to šta netreba raditi zaista uspeti?

Perry Rhodan, za neupućene, je ime četrdeset godina stare Nemačke svemirske opere. Ovo je postalo toliko popularno u rodnoj zemlji da su uradili iznova kao TV seriju, strip, i sada point and click avanturu. Autori kažu da je priča u igri početna tačka velike sage o Peri Rodanovom univerzumu, ali posle deset minuta igre bili smo u čudu i ništa nismo shvatali, iako je sve zvučalo zanimljivo. Ipak smo se upustili u igru čisto da bismo videli da li je ova SF avantura starno vredna tolike buke.

Grafički igra je svarljiva, čak podržava i wide screen razolucije, što je pohvalno za P&C avanturu. Ceo svet u kome se nalazite je dočaran realistično, sa poligonskim likovima koji se nalaze na pre renderovanoj pozadini. Igra nije Crysis, ali ni nemora da bude. Funkcionalna je i povremeno prijatna. Postoje neke oštre ivice, kao i gličevi u interfejsu, kao i neko čudno titranje na predmetima sa kojim se može stupiti u kontakt, ali sve ove greške ne umanjuju radoznalost koju igra nameće od samog početka. Među scene su animiranog tipa, ali sa manjkom vizuenlog podešavanja, pa se tako osećaju nekako hladne i beživotne, što je razočaravajuće, jer se najveći delovi priče odvijaju baš u njima.

Ne volimo da odajemo mnogo o samoj priči kada su avanture u pitanju, ali ovde je u pitanju postojanje nove rase, kidnapovanje prijatelja, i oživljavanje svega što ste ikada čuli u vezi sa Peri Rodanom i njegovim univerzumom. Ako ste kao i mi neko ko ništa do ove igre nije čuo o tom univrezumu, onda će vas naraotor ostaviti u čuđenju i na cedilu pošto jako malo stavri zapravo objasni. Igra pokušava ukratko da vam objasni priču staru četrdeset godina, zapravo ispada da u igri čujete kratke viceve o glavnoj priči veše nego da otkrijete celu priču. Nisu krivi autori, već oni koji su im dali nemoguć zadatak da objasne nešto što traje toliko dugo. Pokušaj je za divljenje, ali iz slučajnosti ipak nisu uspeli da nam prenesu poentu celog serijala.

Što se tiče zagonetki, baš i nisu iz izbora najboljih. U prvoj je cilj naći određene brojeve kako bi ste otvorili određena vrata ka odajama vaših prijatelja. U suštini potrebno je pronaći opermu za obijanje soba za čiji pristup bi bio dovoljan poziv telefonom, ili svemirskim telefonom. Igra se izvodi u velikoj meri peške, sve u fazonu avantura iz 90-ih godina. Čak je u Lukasarts pravio bolje avantura skoro dve decenije u prošlosti, i to sa određenom dozom humora i zanimljivosti. Ništa u vezi Peri Rodana je zanimljivo. Odaje utisak stare igre i to izmorene stare igre, i iako su zagonetke izazovne, ipak su dizajn i neshvatljiva logika ti koji su nas obili od igre.

Na kraju, Perry Rhodan ne uspeva da uspe upravo zato što se ni nije potrudila da bude dobra igra, nego se trudila jako puno da nebude skroz loša. U igri nema inovacije, ničeg novog ili specijalnog kako bi se izdvojila iz gomile osrednjih naslova u avanturističkom žanru. Ljubitelji istoimene serije će sigurno da polude kada ovo probaju, i u sred svega će odlučiti da i nije sve baš kao i u originalu. Ostali bi trebalo ovo da zaobiđu i da dozvole Nemcima da uživaju u svojoj zabavi.

Minimalna Zahtevnost

• CPU: Pentium IV 1.5 GHz
• RAM: 512 MB
• Hard Drive: 3.5 GB plus prazan prostor zbog boljeg rada
• Video: NVIDIA GeForce 3 ili ATI Radeon 8500
• Sound: DirectX 8.0 kompatibilna zvučna kartica