Igra počinje u okolini Iračkog sela. Vi ste jedan od tri Delta Force člana koji su pripremljeni za napad na Irački grad. Mesecima ste tražili OMU (oružja za masovno uništavanje). Sada, napokon imate dovoljno dokaza da bi se odobrio napad, ili se bar nadate da imate dovoljno dokaza. Dokazi upućuju na zalihe OMU u bunkeru ispod sela. Vaša misija je: zauzeti selo, dokopati se laboratorije i naći OMU. U ovome će vam pomagati regularna US vojska. Posle neuspeha u ovoj misiji vaš tim biva pod karantinom osam godina. Posle ovoga dobijate prvi zadatak u Nevadi. Pustinja je sada ratna zona. Vesti govore da je grupa militantnih ekstremista zauzela Oblast 51. Bezbroj noći vojska pokušava da se dogovori oko sporazuma, ali neuspešno. Sama oblast je pustara od kako je vlada zatvorila tajnu ispostavu. Vojska je već ušla u Rašel , gradić u Nevadi. Izgubljen je kontakt sa njima i ako pobunjenici zauzmu vojnu ustanovu moglo bi sve da pođe naopako.
U igri postoji više Bagova nego u Piksarovom filmu "Bug's Life". Glavna stvar koja dosta remeti igrivost su oružja koja nestaju. Očekujte trenutke kada posle vaše smrti i učitavanja check point-a (koje traje dosta dugo) jedno od oružja koje ste nosili više nije tu. Ovo nam se nikad nije dogodilo sa glavnim oružjem već je uvek sekundarno ono koje nestane. Najružniji Bag je lebdeće oružje. Svaki put kada ubijete neprijatelja on ostavi za sobom svoje oružje koje lebdi u vazduhu. Toliko se često dešavalo da oružja lebde da kada uočite neko na zemlji pomislite da je to greška. Pomenućemo još samo neke od gomile grešaka-Bagova u igri. Postoje određeni objekti pored kojih prođete i oni nestanu, pa se vratite a oni se pojave, ili neke nevidljive platforme po kojima možete da se vozite par sekundi, itd.
Grafički igra nije loša, ali očekivali smo više s obzirom da igra koristi Unreal Engine. Izgledalo nam je kao da je sam Engine polovično odradio posao, ili je to namerno urađeno. Takođe treba da napomenemo loše iscrtane senke koje izgledaju kao da su pikselovane, što dosta umanjuje ugođaj u igri. Ipak dizajneri su nas dosta iznenadili sa izgledom neprijateljskih ili vanzemaljskih kreatura. Velike kreature dosta podsećaju na dinosauruse a manje dosta podsećaju na protivnike iz legendarnih igara kao što su AVP ili HalfLife2 serijali. Izgled mapa je verodostojno preslikao atmosferu Američke sredine. Tako ćete se boriti protiv neprijatelja kako u prodavnicama tako i u privatnim kućama ili benzinskim stanicama koje dosta liče na one koje smo videli na filmovima.
Iz nekog čudnog razloga morali smo zvuk da pojačamo za duplo da bi čuli neke od dijaloga u igri. Pucnjava u igri odaje dosta blag zvučni efekat i jedini odličan zvuk je zujanje vanzemaljskog shotgun-a. Zvuk je dosta dobar u odnosu na druge aspekte igre koje su autori uradili. Glasovna gluma je podnošljiva, za razliku od onoga šta izgovaraju.
Igrivost, hm šta to beše? Da, igrivost dosta podseća na druge igre koja je ukombinovana u jednu i to sve u cilju bolje zabave. Ali u ovom slučaju to nije ispalo dobro. Ako uzmete dobru igrivost iz uspešnih igara sa tržišta i to izmiksujete dobićete srednji kvalitet i nikakvu osobenost, što je upravo Blacksite Area 51. Igra nudi timski-taktički prilaz koji baš i ne funkcioniše kako treba. Glavni problem je, kako i pretpostavljate, AI vaših saboraca. Izvršavaće osnovnu funkciju odlično a to je ubi-čim-vidiš, međutim taktički aspekt tu pada u vodu. Možete im narediti gde da idu i u šta da pucaju ali pri tome neće zauzeti zaklon. Sve u svemu služiće vam kao dvonogi otvarači vrata koja, iz nekog razloga, samo oni mogu da otvore.
U igri postoji i moral vašeg tima koji direktno zavisi od vašeg igranja, ako igrate loše vaš tim će biti nesrećan. Moral nema neki važan uticaj u igri, utiče samo na to da li će vaši saborci bacati više ili manje granata na neprijatelje. Ako igrate dobro, znači bolje i brže ubijate neprijatelje, oni će bacati više bombi ali po leševima. Igra nudi previše vožnje za jednu pucačinu. Ako odlučite da zauzmete poziciju na mitranjezu, koji je na vozilu, vaši saborci će odbijati da uđu u vozilo sve dok vi nesednete za volan. Aspekt pucanja iz prvog lica je prolazan. Samo igranje je na granici između beživotnog i tupog. Jednostavno nije tečno i pitko. Takođe, posle petnestak minuta igranja možete da uočite identično ponašanje protivnika pa tako može i da vam dosadi igra.
Igra nije toliko ružna i neigriva koliko je lepa i brza. Igra jeste igriva i možete uočiti da ima dosta dobrih ideja koje su mogle mnogo bolje da se realizuju. Ima dosta grešaka i nedostataka koje će sladokusce i perfekcioniste odbiti u startu ali onima koji su tolerantniji neće pružiti ništa novo sem akcije na Američkom tlu. Igra pruža pristojnu zabavu tek negde od polovine pa na dalje, ali ono što morate da izdržite dotle je veoma loše iskustvo. Postoje povremeni trenuci zabave koji su zakopani u dosta dosade. Igru preporučujemo da odigrate na najtežoj težini i to samo jedanput. U igri postoji i multiplay ali igra sa toliko grešaka nije tome vredna.
Minimalna Zahtevnost
Windows XP- CPU: Intel P4 3.0GHz ili AMD 3000
- RAM: 1.0 GB
- Hard Drive: 15 GB plus prazan prostor zbog boljeg rada
- Video: Pixel Shader 3.0 spremna i minimum 256MB RAM
- Sound: DirectX 9.0c kompatibilna zvučna kartica
Izdavač: Midway
Žanr: Pucačina iz prvog lica
Datum izdavanja: 03.Decembar 2007.
Srpski :