Solid State termin
Termin Solid State je u upotrebi još od 60-tih godina, i prvo je označavao da su u pitanju elektronski uređaji koji u sebi nemaju mehaničke delove niti vakumske cevi. Izraz je postao relevantan u vreme kada su počeli da se prave i koriste tranzistori u elektronici, odnosno kod poluprovodničkih uređaja, a vakumske cevi poslate u penziju (osim naravno kada su u pitanju audio pojačala, televizori i monitori koji koriste katodnu cev i slično).
Ovo je konkretno značilo da umesto kroz zagrejani vakum kod vakumskih cevi, kod Solid State uređaja se elektroni kreću kroz poluprovodničke, čvrste materijale. Zbog ove osobine, Solid State uređaji su doneli mnoge prednosti, bili su mnogo otporniji na šok, odnosno udarce, vibracije i mehanička oštećenja. Već 70-tih godina, vakumske cevi polako "izlaze iz mode", a termin Solid State dobija svoje značenje koje i dan danas važi, a to je elektronski uređaj koji nema pokretnih delova.
Solid State diskovi
Iako tehnički gledano nisu u pitanju diskovi već skup memorijskih čipova, Solid State diskovi su uređaji koji funkcionalno zamenjuju klasične hard diskove, i služe za upisivanje, čitanje i skladištenje podataka u digitalnom formatu, ali nisu kao hard diskovi bazirani na magnetnom mediju. Na samom početku, SSD su se sastojali od flash ili SDRAM memorije, a razlika je bila u tome da li su se upisani podaci mogli sačuvati po prekidu napajanja. Kao što je poznato, SDRAM memorija ne zadržava upisane podatke (ne pamti) kada se napajanje isključi, pa je samim tim i mnogo nezgodnija za upotrebu kao hard disk. Sa druge strane, flash memorija zadržava sve upisane podatke po prekidu napajanje, te predstavlja odličan izbor za uređaje čija je namena skladištenje podataka. Sigurno ste čuli za flash ili USB diskove koji predstavljaju i neku vrstu Solid State uređaja.
Iz navedenih razloga, proizvođači se sve češće odlučuju za flash memoriju, i današnji SSD su bazirani upravo na ovoj tehnologiji. U čemu je dakle stvar? Šta to konkretno donose Solid State diskovi? Postoji niz kako prednosti, tako i mana, a pozabavićemo se njima malo detaljnije.
Brzina
Po pitanju brzine upisa i čitanja, dakle transfera podataka, SSD još nisu stigli današnje standardne hard diskove. Iako tehnologija napreduje konstantno, pa se stalno pojavljuju brži Solid State diskovi, razlika je još uvek velika, no treba imati na umu da su sa druge strane hard diskovi dostigli vrlo verovatno svoj maksimum po pitanju performansi. Napomenućemo da je kod klasičnih diskova brzina čitanja podataka oko 150MB/s, dok su se već pojavili SSD sa brzinom čitanja od 120MB/s. Ono što karakteriše SSD je brzina pristupa podacima. Kako nemaju mehaničkih delova, pristup željenim podacima je takoreći trenutan. Ono što je najbitnije, pristup podacima ne zavisi od kapaciteta i popunjenosti medija, već je u svim situacijama isti. Solid State diskovi su po pitanju brzine pristupa podacima u ovom trenutku znantno brži od klasičnih hard diskova, i vreme pristupa iznosi od 0.2ms do 0.5ms u poređenju sa prosečnih 13ms koliko je potrebno običnim hard diskovima. Kako SSD nemaju pokretne delove, odnosno ploče kao klasični diskovi, brže se inicijalizuju pošto nema takozvanog spin-up vremena za koje klasični hard disk "zavrti" svoje ploče. Između ostalog, ovo se vidi i u boot vremenu, odnosno vremenu koje je potrebno da se sistem podigne, a merenja pokazuju da je poboljšanje i do 20%.
Otpornost
Ako vam laptop padne sa stola, veoma su male šanse da ne postoji nikakvo oštećenje na hard disku. Ovo je uzrokovano osetljivom mehanikom, koja iako se stalno unapređuje i osigurava protiv fizičkih oštećenja, ostaje ranjiva kada su u pitanju potresi (padovi) i jake vibracije. SSD praktično eliminiše ovaj problem pošto, ukoliko ne dođe do fizičkih oštećenja samih memorijskih čipova, nema bojazni po gubitak podataka. Ovde moramo pomenuti i to da je kod klasičnih hard diskova daleko lakše povratiti izgubljene podatke, time se naime bave stručnjaci i nivo uspeha je dosta veliki. Ako dođe do oštećenja SSD-a, svi podaci su izgubljeni. Iako ima napretka i u ovoj kategoriji, i dalje je neuporedivo lakše povratiti izgubljene podatke sa klasičnog hard diska. Druga strana priče se odnosi na radne temperature. Klasični hard diskovi obično imaju deklarisanu radnu temperaturu od +5ºC do 60ºC, dok kod SSD-a može biti i od -25ºC do +85ºC. Nije potrebno veliko znanje ni mašta da bi se shvatila prednost ove osobine. Klasični diskovi su takođe mnogo osetljivi na G silu gravitacije i izdržavaju do 70G ubrzanja, dok SSD mogu preživeti i silu od 1000G. Iz ovog razloga se u avio i vojnoj industriji prelazi na SSD tehnologiju. Sa druge strane, SSD su osetljiviji na jaka magnetna polja i električna pražnjenja od klasičnih diskova.
Životni vek
Možda i najkontroverznija stavka koja se stalno pominje je vreme života SSD uređaja. Flash memorija koristi tehnologiju koja dozvoljava fiksni broj ciklusa upisa podataka. Ovo praktično znači da kada se na flash memoriju izvrši maksimalan broj upisa, ona postaje neupotrebljiva za dalje korišćenje. SSD najnovije generacije imaju specificirano između 1 i 5 miliona ciklusa upisa. Kako je upravo iz ovih razloga upoterbljena kontrolerska logika koja će upis ravnomerno rasporediti po celom kapacitetu uređaja, time se praktično i produžava vreme života SSD uređaja koje u realnim uslovima korišćenja iznosi oko 10 godina. Izvesno je da će svako u periodu od 10 godina zameniti svoj hard disk, no ipak treba napomenuti da kod klasičnih hard diskova vreme života iznosi oko 50 godina kod standardnih modela, do 170 godina kod naprednijih SCSI diskova. Međutim iako je na papiru ovo vreme kod klasičnih hard diskova impozantno, u realnosti se očekuje da oni zakažu u roku od par godina. Ovo je najvećim delom upravo posledica kvara mehanike, koje kod SSD-a praktično i nema.
Kapacitet
Relativno skoro smo imali priliku da vidimo prve hard diskove kapaciteta 1TB, dok je u ovom trenutku najveći komercijalni kapacitet SSD-a 160GB. Iako je razlika velika, treba imati na umu i da su SSD u povoju i da se stalno pojavljuju veći kapaciteti. Na kraju krajeva i klasični hard diskovi su ne tako davno bili znatno manjih kapaciteta. Prosečan kapacitet SSD-ova koji se može pronaći na tržištu je 32GB ili 64GB. Takođe, ovde ćemo pomenuti i dimenzije, odnosno format, pa se tako SSD proizvode da u potpunosti odgovaraju formatima klasičnih diskova, 1.8", 2.5" ili 3.5". SSD su prilično lagani, pa recimo 2.5" disk kapaciteta 32GB teži svega 80 grama.
Potrošnja energije
Ne moramo da posebno naglasimo koliko je bitna stavka potrošnja električne energije. Ako pričamo o laptop računarima, smanjenje potrošnje neke komponente direktno utiče na produženje autonomije baterije. Prosečni SSD troše oko 0.5W, dok laptop modeli klasičnih diskova troše između 2-3W. Potrošnja desktop modela klasičnih hard diskova ide i do 13W. Ovde moramo da pomenemo i buku koja kod SSD-a iznosi ravno 0dBA, za razliku od klasičnih hard diskova koji svoju buku duguju činjenici da mehanički delovi od kojih se sastoje jednostavno ne mogu biti potpuno nečujni.
Cena
Verovatno i najveća stavka kada je razlika između klasičnih i Solid State diskova je cena. Gledano u evru po megabajtu, SSD su oko 30-tak puta skuplji od klasičih diskova. Iako ovo ni malo nije zanemarljivo, treba imati u vidu da je tehnologija tek u razvoju i da je visoka cena i normalna, te da treba očekivati konstantno smanjenje cene, kao što je to bio slučaj sa flash diskovima.
Zaključak
Za kraj možemo samo da konstatujemo da su Solid State diskovi, iako je tehnologija još uvek mlada, već sada veoma zanimljivo i konkurentno rešenje za laptop računare, jer donose manju potrošnju energije, brži pristup podacima, ne proizvode buku dok rade, male su težine i veoma otporni na udarce. Što se tiče desktop modela kod kojih su performanse najbitnije, još uvek klasični modeli nude veću brzinu upisa i čitanja, mada se stvari veoma brzo menjaju. Kako je po gigabajtu, cena SSD-a mnogo veća, mislimo da će najzanimljivije rešenje biti hibridni hard diskovi, koji će imati deo sa fleš memorijom koji će se koristiti za operativni sistem i tako na najbolji način koristiti brzinu pristupa, i deo sa klasičnim hard diskom koji će služiti za skladištenje podataka.
Srpski :