Septembar je nepravedno zapostavljen mesec kada je u pitanju opterećenje kućnog budžeta. Praktično ste se tek vratili sa mora, a već treba krenuti u potragu za školskim priborom, odvajanjem prve rate za ekskurziju, a tu su i nepredviđeni troškovi, koji se, kako sama reč kaže, pojave ni od kuda. Dobra vest je da ne morate da budete vrhunski stručnjak u upravljanju finansijama da biste uštedeli. Male uštede prave veliku razliku. Ekonomisti kažu da je osnova vođenja budžeta da tačno znate koliko ste novca potrošili na mesečnom nivou i na šta. Jednostavna tabela sa prihodima i rashodima po stavkama za početak će biti dovoljna da steknete jasan uvid u to koje stavke sa spiska možete redukovati. Iako po definiciji vanredni izdaci nisu baš predvidivi, probajte da ih zamislite u toku godine. Na primer – ukoliko imate decu, verovatno će septembar doneti izdvajanja za novu odeću, obuću i školski pribor. Zapitajte se – da li će mališani ove godine možda ići i na jesenju ekskurziju? Ako da, da li to mogu da platim u ratama, ili moram odjednom?
Ukoliko ovaj sistem primenite na svaki mesec, vaše planiranje budžeta preneće se na godišnji nivo, što znači da ćete, osim decembra na primer, i septembar ubaciti na listu „meseca visokih troškova“ i za njega unapred štedeti, kako biste predupredili „novčanu frku“ kada on stigne. Iako deluje kao da su računi za struju, Infostan, telefon i internet fiksne stavke koje ne možemo redukovati - to baš i nije sasvim tačno. Mali deo troškova može se smanjiti, na primer, racionalnijom upotrebom električne energije, korišćenjem kućnih aparata u vreme „jeftine struje“ i slično.