U neku ruku, teško je zamisliti da je prošlo manje od dve i po godine od kako je AMD lansirao svoj prvi procesor baziran na, sada već čuvenoj, “Zen” mikroarhitekturi - Ryzen 7 1800X. U industriji u kojoj nas je Intel navikao da se ništa drastično ne menja više od sedam - osam godina i gde je definicija skupog High-End procesora bila Quad-Core sa HyperThreadingom, AMD-ov tempo lansiranja novih arhitektura i moćnijih modela procesora je poput raketnog goriva za čitavu PC industriju, koja trenutno prolazi kroz pravu renesansu.
Prošle godine, AMD je lansirao osveženje svoje arhitekture u formi “Zen+” unapređenja, koja su u kombinaciji sa prelaskom na 12nm tehnologiju proizvodnje, donela nekih 2-3% IPC (Instrukcija-po-Kloku) unapređenja performansi. No, to je bio samo iskorak ka pravom, drastičnom unapređenju koje je stiglo sa “Zen 2” arhitekturom. Nova, “Zen 2” arhitektura donosi čak 15% uvećanje IPC performansi. Zadnji put, kada se dogodio tako veliki skok između dve generacije jedne arhitekture, bilo je pre osam godina kada je Intel lansirao “Sandy Bridge” Core procesore.