Bilo da prebacujemo novac sa različitih bankovnih računa, kupujemo, proveravamo vremensku prognozu ili jednostavno želimo da pozovemo taksi, stalno se prijavljujemo na svoje onlajn naloge. Ali, šta ako to najednom nije moguće ili dobijete ono užasno obaveštenje o neispravnosti lozinke, i to baš onda kada se tome najmanje nadate? Da li vam se onda desi da ne stignete kući na vreme ili da izađete na kišu nepripremljeni? Kako su stvari u realnosti obično mnogo ozbiljnije od navedenih primera, istraživanje kompanije Kaspersky Lab nam okriva koja je to dilema sa kojom se ljudi najčešće suočavaju kada žele da zaštite svoje onlajn naloge.
Budući da nam svakodnevni život sve više zavisi od onlajn naloga, kompanija Kaspersky Lab je otkrila da je dilema sa kojom se ljudi najčešće suočavaju ona o odabiru lozinke. Kako bi bili sigurni da nisu na meti hakera i sličnih ljudi koji bi mogli zloupotrebiti njihove podatke, jedni se opredele za nekoliko jakih lozinki za različite naloge, ali ih to dovodi i u rizik da ih u nekom momentu zaborave. Drugi se, pak, odluče za lako pamtljive lozinke koje će im olakšati svakodnevni život, ali njih se isto tako lako mogu dočepati sajber kriminalci.
Prva opcija za rešenje dileme – jake lozinke koje je teško zapamtiti
Prema istraživanju sajber bezbednosnih kompanija mnogi korisnici imaju u vidu koliko su važne jake lozinke za njihove onlajn naloge. Na pitanje koja od tri njihova naloga zahtevaju najjače lozinke, 63 odsto korisnika je odgovorilo da su to bankovni onlajn računi, 42 odsto se opredelilo za aplikacije za onlajn plaćanje , uključujući tu i e-novčanik, dok je 41 odsto odgovorilo da je to onlajn kupovina. Problem sa ovom vrstom jakih lozinki jeste što ih ljudi najčešće zaborave pa ne mogu da otključaju svoje naloge. Dvoje od petoro (38 odsto) ljudi imaju poteškoće kada žele da brzo povrate svoje zaboravljene lozinke onlajn naloga pa budu frustrirani ili pod stresom kada su im uobičajene aktivnosti otežane.
Kada je reč o čuvanju lozinki, polovina (51 odsto) ispitanika ne čuva svoje lozinke na bezbedan način, od čega četvrtina ljudi (23 odsto) zapisuje lozinke u rokovnik da ne bi morali da ih pamte, što takođe nije najbezbednije rešenje.
Druga opcija kao odgovor na dilemu – slabe šifre koje je lako hakovati
Kao alternativno rešenje za njhovu dilemu i frustraciju koja dolazi uz obavezu pamćenja dugačkih lozinki, neki ljudi su razvili nešto drugačije navike u vezi nebezbednih lozinki. Tako, na primer, 10 odsto ljudi koristi samo jednu lozinku za sve svoje naloge jer im je tako zgodnije, pa ne moraju da se muče da ikada zapamte kako se prijavljuje na bilo koji nalog. Ali, to traje samo dok se sajber kriminalci ne domognu te jedne, ali ključne lozinke, koja će im pomoći da otključaju sve ostalo.
Prema istraživanju kompanije Kasperky Lab, 17 odsto ispitanika se u prethodnih 12 meseci suočilo sa pretnjom hakovanja onlajn naloga ili im se to zaista I desilo. Elektronska pošta je najčešća meta (41 odsto) napada, a odmah iza nje su nalozi na društvenim mrežama (37 odsto), bankovni računi (18 odsto) kao i nalozi za kupovinu.
Rešenje dileme – ipak postoji i treća opcija
Prema kompaniji Kaspersky Lab, korisnici nisu ograničeni samo ovim dvema opcijama kada je u pitanju dilema u vezi s lozinkama. Kako objašnjava Andrej Močola, direktor sektora za odnose sa krajnjim potrošačima iz kompanije Kasperky Lab, zapravo nema potrebe za pravljenjem kompromisa: “Ukoliko se ljudi opredele za jake lozinke koje mogu lako zapamtiti, ne samo da će moći da pristupe informacijama na svim svojim nalozima kada god to zažele, već će one biti i sigurne od napada hakera. Ovo je vrlo bitna stavka za one korisnike koji jednostavno i sigurno žele da obave svakodnevne obaveze, poput pronalaženja nečijih kontakt informacija, kada pokušavaju da se sete mesta sastanka, da pobede u svojoj omiljenoj igrici, provere elektronsku poštu ili da poruče nešto što im je potrebno, a da ne moraju da otkrivaju hakerima i kriminalcima svoje poverljive podatke”.