Bezbednost dece na internetu svrstava se među najveće izazove savremenog društva. U potrazi za sistemskim rešenjima, više od 140 zemalja širom sveta svake godine početkom februara, kada se i obeležava Dan bezbednosti na internetu, predstavlja svoje rezultate pod krovnim sloganom „Zajedno za bolji internet“. Ključna reč ovde jeste zajedno. Svakako, obaveza državnih institucija je da obezbedi sveobuhvatne mehanizme za sprečavanje vršnjačkog nasilja, zloupotreba na društvenim mrežama i ostale teže krivične akte poput vrbovanja i pedofilije. Ali bez podrške i usmeravanja u porodici, deca ostaju bez osnovnih, životnih shvatanja o internetu, koja su im potrebna za brojne nepredvidljive online izazove. Sveprisutnost interneta u našim životima potvrđuju pomalo zastrašujuće brojke u istraživanjima tokom godina. Prema poslednjem, sprovedenom u Velikoj Britaniji, 65 odsto mladih tvrde da se osećaju odsečeno od sveta ukoliko nisu na mreži. Kada se to uporedi sa rezultatom istraživanja kompanije Vip u Srbiji da se svako drugo dete starosti od 7 do 15 godina na internetu zadržava više od četiri sata dnevno, jasno je da metode poput zabrane interneta i oduzimanja telefona i kompjutera odavno više nemaju nikakvog smisla.
Odgovornost roditelja je, dakle, od krucijalnog značaja – na kraju, oni su ti koji odlučuju kada će dati detetu smart uređaj u ruke. Odgovornost tu, zapravo, tek počinje – od razonode preko aplikacija za igre često se ispusti momenat kada mališan dospe do video sadržaja i društvenih mreža. Kontrolisanje u smislu proveravanja poruka i uzimanja telefona nikada nije preporučljivo, jer se time rizikuje gubitak poverenja između deteta i roditelja, a upravo je poverenje esencijalni faktor za zdrav odnos i zajedničko savladavanje interneta.